Oblast rada na novom poslu bila je ono što me zanima – digitalni marketing, digitalna strategija i inovacije. Međutim, ubrzo sam shvatio zašto sam tip za manje timove. Veliki sistem u velikom broju slučajeva nosi sa sobom more procedura, manju fleksibilnost i veću otuđenost među ljudima. Rešio sam da se oprobam u toj novoj sredini i vidim šta mogu da naučim.
Iako je počelo zanimljivo, nažalost, moj prvobitni tim se rasformirao i moja nova oblast rada postala je operativni digitalni marketing, bez strateškog i inovativnog dela. Ono zbog čega sam došao, nije više bilo tu.
Za razliku od prethodnog posla, sada mnogo brže shvatam da je vreme da krenem dalje.
Tri događaja su me posebno pogurala u tom pravcu.
Prvo, uhvatio sam sebe kako sam nezadovoljan skoro svaki dan nakon posla i u jednom trenutku sam usled dugog gledanja u računar dobio neku infekciju oka – prvi put u životu. Imam osetljive oči, ali ovo je bila neka “suvoća oka”, kada ne trepćeš dovoljno zbog gledanja u računar. Epilog, dobio sam antibiotik i neke kapi. Trebalo je dve nedelje da se oko vrati u normalu i da u potpunosti nestane “trun” koji sam osećao.
Drugi događaj – sahrana moje drugarice iz srednje škole. Bez prethodnih naznaka, potpuno neočekivano, devojci je pozlilo, završila je u bolnici, upala u komu i za nekih mesec dana je preminula. Zvanično, neki virus joj je napao moždano stablo, ali nikada nije sa sigurnošću utvrđeno šta se zaista desilo.
Svako od nas posle sahrane bliske osobe misli o istim stvarima. Koliko je malo dovoljno da nestaneš sa ovog sveta. Danas te ima, sutra te nema. Nerviraš se zbog koječega i radiš koješta, za šta te suštinski baš zabole, ali ga radiš. U ovom jedinom životu koji imaš, radiš nešto što niko neće pomenuti na tvojoj sahrani i nešto što za tebe lično nema značaja. Osim što plaćaš račune i što možeš da daš privid impulsa života tako što kupiš nešto ili odeš na more. O svemu tome razmišljamo kada neko umre.
Ono što je bila razlika – moja drugarica je bila moja vršnjakinja. Sedela je u klupi ispred mene. Život je bio pred njom. U jednom trenutku bila je tu, u drugom više nije.
Počinjem da razmišljam o tome šta zaista želim.
Treći događaj. U danima nakon sahrane, moje nezadovoljstvo dostiže vrhunac. Odlazim na sistematski pregled i prvi put u životu imam znatno povišen krvni pritisak. Doktorka mi preporučuje lekove, da dođem prvo na kontrolu za koju nedelju, pa ćemo videti. Za mene, koji ceo život imam nizak pritisak, ovo je šok i kap koja je prelila čašu!
Prvi zdravstveni problem, sahrana drugarice, drugi zdravstveni problem…
Napuštam korporaciju.
Pravim pauzu od svega – želim da se odmorim i vidim šta želim dalje.
Nakon pauze, počinjem da radim kao freelancer. Ne sasvim taktičan potez, jer nije kao da sam prešao na skroz pripremljen teren. Imao sam par freelance klijenata, ali se do tada nisam posebno angažovao u njihovom nalaženju. To me je tek čekalo. To nije nešto što bih preporučio. Uvek je bolje imati dobru podlogu kada praviš ovakvu tranziciju, ali u mom slučaju bilo je ovako.
Lepota promene bila je što više nisam morao svako jutro da ustajem i spremam se za dugo putovanje u kancelariju kroz blokirani, raskopani grad, već sam imao slobodu da se organizujem kako želim.
Ta sloboda bila je istovremeno i izazov. Trebalo je nalaziti klijente i organizovati sve ono što si nekada dobijao na gotovo.
Mesto rada. Da li od kuće? Iz kafića? Gde? Kog?
Ritam rada. Koje radno vreme? Kada pauze? S kim raditi? Koliko posla? Posao i život?
Cena i naplaćivanje. Svaki novi klijent je kao novi intervju za posao. Cena po satu ili po poslu, način plaćanja, pregovaranje…
Na primer, prvo počinjem da radim od kuće, ali onda uočavam onaj “student sindrom” – samo da pojedem nešto, samo da popijem nešto, samo da pogedam ovo, samo da rasklonim ono… Kao student kada treba da uči. Zato, kao što sam kao student išao u čitaonicu i tamo najbolje učio, sada počinjem da eksperimentišem sa mestima na kojima najbolje mogu da radim.
Zahvaljujući prethodnom iskustvu, referencama i preporukama počinjem da radim kao marketing konsultant sa par domaćih malih i srednjih biznisa, a počinjem da radim i sa nekoliko inostranih klijenata. Pored toga, radim i na razvoju svojih projekata. Gledam da to sve uklopim u neku održivu celinu.
Isprobavanjem raznih varijanti, počinjem da testiram jedan sistem produktivnosti koji mi daje fantastične rezultate! O njemu ću posebno govoriti, jer sam se uverio da taj metod može da preporodi produktivnost svakog preduzetnika.
Takođe, gledam da spojim lepo i korisno, pa počinjem da kombinujem putovanja i posao.
Prvi put posećujem Zagreb.
Zatim, odlazim u Bratislavu.
Onda malo putujem po Srbiji, pa prvi put u magični Rim.
Posle, opet po Srbiji.
Nakon ovih putovanja, a posebno posle Rima, počinjem intenzivno da se bavim istorijom.
Najviše Evropa i bliski istok, a kroz prizmu starih i novih istraživanja iz oblasti arheologije, antrolopologije, genetike, lingvistike, istorije, geopolitike… Domaći i strani autori. Takođe, istražujem rodoslove sa sve četiri strane od kojih potičem i saznajem brojne zanimljivosti. Neka tri meseca, ovo mi je bila opsesija.
Sada, radim marketing konsalting i kreiram digital marketing kampanje za male i srednje biznise, razvijam dalje svoj ebook projekat na globalnom tržištu (bio na stendbaju), nastavljam da stvaram sadržaj na temu ličnog razvoja za blog i mreže, i spremam prvu živu radionicu.
Što se zdravlja tiče, u odnosu na pomenuti sistematski pregled, gde sam imao najgore rezultate ikada, sada nema ni tragova tadašnjih problema. Zdravlje se stabilizovalo nakon što sam promenio okruženje i usvojio novi ritam. U početku sam lutao, tražeći svoj sistem, ali sam uspeo da ga kreiram.
Od života pod ručnom, preko spuštanja ručne, do pete brzine, u kojoj sam sada, došao sam postepeno.
Prethodne i ove godine naučio sam nekoliko važnih lekcija i probao nekoliko važnih vežbi, ideja i tehnika, kako bih se fokusirao, oslobodio straha i pokrenuo:
1. Samosvest – celoživotna aktivnost upoznavanja sebe ima taj prvi važan korak – znati u ovom trenutku ko sam, kao ličnost, i šta zaista želim, a šta ne želim. Jedan od najčešćih razloga zašto su ljudi neuspešni – ne želiš ZAISTA ono što mi kažeš da želiš. Želis ono što su ti rekli roditelji, društvo ili sam sebi, nekada davno. Koju god tehniku da primeniš neće ti pomoći, jer je destinacija pogrešna za tebe. Kako da otkriješ šta TI želiš? Vrati se prvo u prošlost – ono što si radio dobro, ono što si voleo da radiš, a onda ono što danas znaš, radiš dobro i voliš da radiš. Između onoga što si po svojoj genetici i onoga što želiš, nalazi se tvoja moć. To je važno. Ne koji si fakultet završio. O tome ću pisati poseban blog post.
2. Počni sa zašto – Povezano sa prvom temom, tokom 2018. i 2019. zapisao sam i nekoliko puta doradio svoje ZAŠTO. Ta tema može da bude opasna, jer ljudi zabodu u potrazi za svojom “finalnom svrhom života”, a svrha i zašto je nešto što se može promeniti. Svrha se ne menja možda brzo, za nekoga nikada, ali ne treba sebi nabijati pritisak da ta svrha mora da bude jednom određena i to je to. Tema važnosti nalaženja ZAŠTO za kompanije i pojedince veoma je dobro i postupno obrađena u TEDx govoru Sajmona Sineka i njegovim knjigama Start With Why i Find Your Why. Prošao sam kroz njegov metod, i iskristalisalo se moje ZAŠTO – ono što mi je bilo nesvesno, ali je prirodno i suštinski utkano i provučeno kroz sve što radim. Takođe, šta je moje KAKO – šta donosim specifično, zbog čega samo ja mogu da dam takav doprinos. I na kraju ŠTA – kojim to konkretnim stvarima treba da se bavim.
3. Dokončavanje – o nemogućnosti da se pokrenem iz pozicije u kojoj sam bio i procesu dokončavanja te sive zone, pisao sam u prvom delu. Ako pogledaš svoj dan, svoju nedelju i shvatiš da živiš Dan mrmota, da si fizički otišao dalje, ali da mislima i dalje kampuješ u staroj stvarnosti, vreme je za dokončavanje. Za to toplo preporučujem Nevu Rajković i trening Manifesting.
4. Mentor – koliko god da naglašavam, nije dovoljno. Nalaženje odličnog mentora dovešće te najbrže do sledećeg nivoa. Pogotovo kada si na početku procesa. Nije poenta u najskupljem ili najpopularnijem mentoru, nego u (1) odličnom mentoru (2) koji ti odgovara. Bilo da sam učio marketing, biznis, definisanje rezultata koje želim, pevanje ili glumu, uvek sam birao mentora koji je ostvario rezultat koji želim i koji ima metodologiju koja odgovara mojoj ličnosti. Mentor ti mnogo više pomaže da prevaziđeš sopstevene izazove, nego npr. čitanje knjige ili prisustvo na seminaru, zato što odličan mentor ima lični pristup, prepoznaje tvoje specifičnosti i prilagođava im sopstvenu metodologiju, umesto da nudi generalno rešenje.
5. Fear-setting – strah je strašniji u glavi nego u stvarnosti. Zato tehnika koju je opisao Tim Feris u svom TED govoru pomaže da strah izbaciš iz glave na papir, a onda vidiš šta možeš da uradiš s njim.
Uzmeš temu o kojoj razmišljaš i koja te muči. U prvu kolonu upišeš sve strahove, jedan ispod drugog. U drugu kolonu upišeš šta možeš da uradiš da sprečiš da se desi ono čega se plašiš, ili bar da smanjiš posledice. Treća kolona je šta možeš da uradiš da popraviš štetu makar malo, ili kome možeš da se obratiš za pomoć. Ovo je vežba posle koje ćeš sigurno osetiti olakšanje.
Kakva su tvoja iskustva sa ovim idejama? Takođe, od svih tema koje sam pomenuo, pišite u komentarima o čemu biste voleli sledeće da čitate.
Facebook Comments